Albanci joj prete smrću zbog ove kritike, ali ona ne odustaje

"… Finansiranje gerilskog rata na Kosovu otvara brojna pitanja i stavlja na probu "eticnost" spoljne politike. Da li Zapad treba da podrzava gerilsku organizaciju koja se izgleda delimicno izdrzava i novcem od organizovanog kriminala. " Dok su se vodje OVK rukovale sa Drzavnim sekretarom, Medlin Olbrajt, u Rambujeu Europol (Evropska policijska organizacija sa sedistem u Hagu) "pripremila je za evropske ministre unutrasnjih poslova i ministre pravosudja izvestaj o vezama koje postoje izmedju OVK i albanskih narko-bandi". pobunjenicku vojsku su u medjuvremenu mediji vesto velicali (u mesecima koji su prethodili NATO-ovom bombardovanju) kao glavne zastupnike interesa kosovskih Albanaca. Kad je Hasim Taci, vodja OVK, (29-godisnji "borac za slobodu") postavljen za sefa pregovarackog tima u Rambujeu, OVK je de-facto postala nosilac mirovnog procesa ispred albanske manjine, sve uprkos i pored veza koje odrzava s trgovcima narkoticima. Zapad se oslanja na svoje OVK marionete u pokusajima da dobije overeni sporazum kojim ce Kosovo pretvoriti u okupiranu teritoriju pod svojom upravom.

Ironicno je da je jos prosle godine Robert Gelbard, americki specijalni izaslanik za Bosnu, OVK opisao kao "teroriste". Kristofer Hil, glavni americki pregovarac i tvorac sporazuma u Rambujeu, "takodje je bio zestoki kriticar OVK zbog njene navodne povezanosti s drogom". Sta vise, svega par meseci pre Rambujea Stejt department je objavio (a na osnovu izvestaja dobijenog od Obavestajne misije SAD-a) podatke o ulozi OVK u terorisanju i raseljavanju etnickih Albanaca: " … OVK terorise ili kidnapuje svakoga ko svrati u policiju, … predstavnici OVK su seljacima pretili smrcu i palili im kuce ako nisu hteli da se pridruze OVK-u (postupak s kojim su nastavili i posle pocetka NATO-ovog bombardovanja)… Maltretiranje od strane OVK je dostiglo takve razmere da su stanovnici sest sela iz okoline Stimlja bili prisiljeni da se pripreme "za bezaniju". Dok podrzava "borbu za oslobodjenje" povezanu s trgovcima drogom, Zapad izgleda pokusava da zaobidje gradjansku Demokratsku ligu Kosova i njenog vodju, Ibrahima Rugovu, koji je pozvao na prestanak bombardovanja i izrazio zelju da pregovorima dodje do miroljubivog sporazuma s jugoslovenskim vlastima. Treba da se podsetimo kako je OVK, samo nekoliko dana pre konferencije za stampu koju je Rugova odrzao 31. marta, njega (i jos tri lidera medju kojima je bio i Fehmi Agani) proglasio mrtvima i da su ih navodno Srbi poubijali.

Potajno finasiranje "boraca za slobodu" Da li se jos secate Kontrasa i Olivera Norta? Matrica ovoga danas na Kosovu sasvim je slicna drugim operacijama CIA-e u Latinskoj Americi, na Haitiju i u Avganistanu gde su "borci za slobodu" do sredstava dolazili preko pranja novca od trgovine drogom. Jos od pocetaka hladnog rata zapadne obavestajne sluzbe su razvile vrlo slozene odnose sa ilegalnom trgovinom narkoticima. Iz jednog slucaja u drugi, novac od droge koji se prao kroz medjunarodne bankarske sisteme koriscen je za finansiranje tajnih operacija. Prema autoru Albertu Mek Koju model potajnog finansiranja uspostavljen je jos tokom rata u Indikini. 1960. godine Meo vojska u Laosu se finansirala od trgovine narkoticima da bi se suprotstavila snagama sastavljenim od onih neutralne vlade princa Suvana Fume i pokreta Patet Lao a sve u okviru vojne strategije koja je bila kreirana u Vasingtonu. Uzorak uspostavljen u Indokini uskoro je bio samo preslikan i u Centalnoj Americi i na Karibima. "Porast na grafikonu uvoza kokaina u SAD", pisao je novinar Dzon Dinges "skoro da se poklopio s pojacanjem priliva americkog naoruzanja i vojnih savetnika u Centralnu Ameriku."

Za vojske Gvatemale i Haitija kojima je CIA tajno pomagala bila je javna tajna da su umesane u narko-trgovinu na Juznoj Floridi. A kao sto je otkriveno u aferi Iran-Kontra i sa Medjunarodnom kreditnom trgovackom bankom (BCCI) postojali su jaki dokazi da su tajne operacije pocivale na pranju novca od droga. "Prljavi novac" recikliran kroz bankarski sistem - cesto kroz sasvim anonimne fantom kompanije - postajao bi "novac za tajne operacije", koriscen za finansiranje razlicitih pobunjenickih grupa i gerilskih pokreta od nikaragvanskih Kontrasa do avganistanskih Mudzahedina. Evo sta pise u izvestaju iz nedeljnika Tajms od 1991: "Kako su SAD zelele da snabdeju pobunjene mudzahedine Stinger raketama i drugom vojnom opremom za to im je bila potrebna puna saradnja Pakistana. Do sredine 80-ih CIA-ina operacija u Islamabadu postala je jedan od najvecih americkih obavestajnih centara na svetu. ‘Vec i cinjenica da je BCCI toliko velika bruka za SAD a da se ipak nije povela iole ozbiljnija istraga o njoj, jasno govori da su svi odgovorni zatvarali oci pred prometom heroina iz Pakistana’ izjavio je jedan obavestajni oficir SAD-a.

Amerika i Nemacka hvataju se ruku pod ruku Od ranih devedesetih Bon i Vasington su ruku pod ruku uspostavljali svoje zone uticaja na Balkanu. I njihove obavestajne agencije su saradjivale. Prema izjavi analiticara obavestajnih delatnosti, Dzona Vitlija, tajno pomaganje kosovskih pobunjenika uspostavljeno je kao zajednicka akcija CIA-e i nemacke sluzbe bezbednosti BND (Bundes Nachrichten Dienst - iste one koja je pre toga odigrala kljucnu ulogu u instaliranju desnicarske nacionalisticke vlade u Hrvatskoj pod Franjom Tudjmanom). Zadatak da se stvori i finansira OVK prvobitno je dodeljen Nemackoj: "Nosili su nemacke uniforme, istocno-nemacko naoruzanje a finansirali su se delom i od droge." Prema Vitliju zadatak CIA-e je bio da u Albaniji uvezba i opremi OVK. Tajne akcije nemackog BND-a uklapale su se u namere Bona da prosiri svoj "lebensraum" (zivotni prostor) i u prostor Balkana. Pre pocetka gradjanskog rata u Bosni, Nemacka i njen ministar inostranih poslova, Hans Ditrih Genser, aktivno su podsticali secesiju; "sto je posle samo za sebe "ubrzalo korake medjunarodne diplomatije" i izvrsilo pritisak na zapadne saveznike da priznaju Sloveniju i Hrvatsku. Prema navodima sluzbe ‘Geopoliticki nadzor droge’, i Nemackoj i SAD-u je odgovaralo (mada to nigde nije zvanicno izgovoreno) formiranje "velike Albanije" u ciji bi sastav usle Albanija, Kosovo i delovi Makedonije. Son Gervasi tvrdi kako je Nemacka trazila od svojih saveznika da joj daju odresene ruke "kako bi ostvarila ekonomsku dominaciju u citavoj ‘Mitteleuropi’."

Islamski fundamentalizam i pomoc koju OVK dobija od njega Tajni planovi Bona i Vasingtona predvidjali su podsticanje nacionalistickih oslobodilackih pokreta u Bosni i na Kosovu sto je za krajnji cilj imalo destabilizaciju Jugoslavije. Ovo drugo je kasnije izmedju ostalog ostvareno i tako sto su "zatvarali oci" pred ociglednim dokazima o priticanju placenika i finansijskih sredstava koji su stizali iz islamistickih fundamentalistickih organizacija. Placenici koje su finansirale Saudijska Arabija i Kuvajt su ucestvovali u borbama u Bosni. I ova matrica iz Bosne preslikana je posle i na Kosovu: potvrdjeno je da se mudzahedini, placenici iz islamskih zemalja, bore rame uz rame sa OVK na Kosovu. Javljeno je takodje i da nemacki, turski i avganistanski instruktori obucavaju OVK u taktici gerilske borbe i izvodjenju diverzija. Prema izvestajima Nemacke novinske agencije (Deutsche Presse-Agentur) islamske zemlje su finasijsku podrsku OVK-u usmeravale kroz ruke sefa Nacionalne informativne sluzbe Albanije (NIS), Baskima Gazidedea. "Gazidede, za koga se tvrdi kako je revnosan, posveceni musliman iz Albanije je pobegao marta prosle godine (1997.), a sad je (1988.) pod istragom zbog svojih kontakata s islamistickim teroristickim organizacijama." Kanali za snabdevanje kojima se sluze OVK-ovi "borci za slobodu" vode preko surove i tesko pristupacne planinske granice izmedju Albanije, Kosova i Makedonije. Albanija je itovremeno i kljucno cvoriste u tranzitnom lancu puteva narkotika koji vode preko Balkana a kojima heroin klase 4 dolazi na evropsko narko-trziste. 75% heroina koji stigne u Evropu pristize iz Turske, lavovski deo posiljki turskog porekla prodje u tranzitu preko Balkana. Prema izvestajima americke Sluzbe za sprovodjenje zakona o narkoticima, DEA (Drug Enforcement Administration), "procenjeno je da 4 do 6 tona heroina svakog meseca krene iz Turske (balkanskom rutom) ka zapadnoj Evropi." Nedavno objavljeni obavestajni izvestaj Savezne kriminalisticke agencije Nemacke sugerira da su: "manjinski Albanci danas najjaca grupa koja vrsi distribuciju heroina po zemljama potrosacima u zapadnoj Evropi."

Pranje prljavog novca Da bi mogli da opstanu i da se razvijaju kriminalni sindikati umesani u trgovinu drogom na Balkanu morali su i na visokim polozajima da imaju ugledne prijatelje. Za krijumcarske krugove koji su navodno povezani s krugovima u Republici Turskoj tvrdi se da kontrolisu promet heroina preko Balkana i "da tesno saradjuju s drugim grupama s kojima imaju politicke ili religiozne veze" medju koje spadaju i Albanci sa Kosova. U ovakvom novom globalnom finansijskom okruzenju, mocni a tajni politicki lobiji povezani s organizovanim kriminalom neguju dobre odnose i sa politickim licnostima a i sa drugim operativcima od vojnih do obavestajnih sluzbi. Trgovina drogom ipak uspeva da iskoristi i sasvim respektabilne banke za pranje velikih iznosa prljavog novca. I dok njih nije moguce neposredno povezati s krijumcarskim operacijama kao takvim, mocni bankarski interesi u Turskoj a pored njih i oni u finansijskim centrima zapadne Evrope ipak potajno ubiraju debele provizije od operacija pranja novca sve ukupno vredne vise milijardi dolara. Ovakvim interesima je cilj da ocuvaju siguran prolaz droge do zapadno-evropskih trzista, tako da ga nista ne ometa ili spreci.

Albanska veza Sverc oruzja u Albaniju i na Kosovo otpoceo je pocetkom 1992. kad je Demokratska stranka (Albanije) predvodjena Sali Berisom dosla na vlast. Ubrzo su se razvile veoma razgranate i bogate podzemna ekonomija i preko-granicna trgovina. Trojna trgovina naftom, oruzjem i drogom razvila se ponajvise zahvaljujuci embargu koji je medjunarodna zajednica nametnula Srbiji i Crnoj Gori a delom i zbog blokade koju je Grcka uvela protiv Makedonije. Industrija i poljoprivreda Kosova su bile samrtno pogodjene i dovedene su do bankrotstva ubistvenom dozom "ekonomske medicine" koju je propisao MMF, merama koje su Beogradu bile nametnute jos 1990. A tu je jos i odozgo dosao i embargo, nametnut kasnije Jugoslaviji. Time su i manjinske Albance i Srbe, zajedno gurnuli preko ruba provalije u bedu. Propast zvanicne privrede samo je stvorio uslove koji su pogodovali za nezakonituj trgovinu. Procent nezaposlenosti na Kosovu je porastao do neverovatnih 70% (prema zapadnim izvorima). Siromastvo i privredni kolaps samo su dodali jos ulja na vatru medju-nacionalnih napetosti koje su dugo vec tiho tinjale. Na hiljade omladinaca, "dojucerasnjih tinejdzera", pripadnika osiromasenih sredina bilo je regrutovano u redove OVK.

U susednoj Albaniji su reforme usvojene 1992, usmerene ka uspostavljanju slobodnog trzista, stvorile klimu koja je doprinela kriminalizaciji drzavnih institucija. Novac od trgovine drogom prao se i kroz tzv. piramide srece (ponci-sheme) koje su se tokom vladavine prethodnog predsednika Sali Berise (1992. - 1997.) namnozile kao pecurke posle kise. Ovi magloviti investicioni fondovi su bili sastavni deo ukupnih ekonomskih reformi koje su zapadni kreditori bili Albaniji nametnuli. Narko-baroni na Kosovu, Albaniji i u Makedoniji (a vec uveliko povezani s italijanskom mafijom) sad su postali nova ekonomska elita, ne retko u sprezi i sa zapadnim poslovnim interesima. Zarade nagomilane trgovinom drogom i oruzjem sad su bivale preusmerene i na druge ilegalne aktivnosti (i obrnuto) ukljucujuci u to i ogromni reket od prostitucije izmedju Albanije i Italije. Albanska kriminalna grupa koja je operisala u Milanu "postala je toliko mocna u organizaciji prostitucije da je po svojoj snazi i uticaju nadmasila cak i Kalabreze." Primena "gorkih ekonomskih lekova" pod vodjstvom Breton Vuds instituta iz Vasingtona doprinela je unistenju bankarskog sistema Albanije i dovela je albansku privredu u stanje potpunog kolapsa. Haos koji je tako nastao omogucio je evropskim i americkim transnacionalnim kompanijama da brizljivo pozauzimaju za sebe najpovoljne pozicije. Nekoliko zapadnih naftnih kompanija ukljucujuci Oksidental, Sel i Britis Petroleum vec su svoje poglede prikovali na bogate, a jos ne istrazene albanske rezerve nafte. Zapadni investitori su se vec zagledali i u ogromne rezerve hroma, bakra, zlata, nikla i platine… Fondacija Adenauer je izdaleka vec pocela da lobira u korist nemackih rudarskih preduzeca.

Ministar odbrane u Berisinoj vladi, Safet Zulaj (navodno umesan u ilegalnu trgovinu naftom i narkoticima), tvorac je ugovora sklopljenog s Projsag-om iz Nemacke (cime je njoj predata kontrola nad albanskim rudnicima hroma) a na stetu konkurentske ponude iz SAD-a koju je dala konzorcija Makaloj Ink. u partnerstvu s Rio Tinto iz Zimbabvea (RTZ). Velike kolicine narko dolara obrnule su se i kroz programe privatizacije cime je mafija uspela da za sebi pribavi brojna do juce drzavna dobra. U Albaniji je program privatizacije tako reci preko noci iznedrio klasu vlasnika nekretnina cvrsto predanu "slobodnom trzistu". U severnoj Albaniji ova klasa je povezana sa "porodicom" Gege koja je opet u jako dobrim odnosima s Demokratskom partijom (Albanije). Najvecu finansijsku piramidu u Albaniji, VEFA Holding, koju je kontrolisala Demokratska partija pod predsedanjem Salija Berise (1992. - 1997.) organizovala je porodica Gege, a uz podrsku zapadnih bankarskih interesa. VEFA je 1997. u Italiji bila pod istragom zbog svojih veza sa Mafijom koja je navodno koristila VEFA-u za pranje ogromne kolicine prljavog novca. Prema jednom novinskom izvestaju (a koji se poziva na obavestajne izvore), za vreme predsedavanja Sali Berise visi clanovi albanske vlade, ukljucujuci tu i clanove tajne policije SHIK, navodno su bili umesani u promet droga i u ilegalnu trgovinu oruzjem za Kosovo:

"(…) Optuzbe su veoma ozbiljne. Droga, oruzje, sverc cigareta, za ve to se veruje kako se radilo u kompaniji koja je bila otvoreno u vlasnistvu albanske vladajuce Demokratske partije. (…) Tokom 1996. je Ministar odbrane, Safet Zulaj koristio svoju kancelariju (tako navode izvori) za to da omoguci transport oruzja, nafte i svrcovanih cigareta. (…) Narko-baroni s Kosova (…) operisu u Albaniji potpuno slobodno i nekaznjeno a veruje se da veci deo prometa heroina i drugih narkotika koji iz Makedonije i Grcke prodju preko Albanije na putu za Italiju, organizuje SHIK, sluzba drzavne bezbednosti (…). Obavestajni agenti su potpuno uvereni kako lanac komandovanja seze do samog vrha drzave i bez imalo oklevanja u svojim izvestajima imenuju cak i pojedine ministre." Pocev od 1993. veci broj americkih vojnika je stalno prisutan na makedonsko-albanskoj granici s mandatom da osigura sprovodjenje embarga. I pored njihovog prisustva trgovina narkoticima i oruzjem nastavila je da cveta. Zapad se jednostavno pravi kako to ne vidi. Prihodi od nafte i od narkotika se koriste da bi se nabavilo oruzje (najcesce u obliku direktne trampe): "Isporuke nafte u Makedoniju (da bi se zaobisao grcki embargo 1993. - 94.) mogu da posluze kao pokrice za heroin a isto tako i za isporuke Kalasnjikova za albansku ‘bracu’ na Kosovu." Plemenski klaanovi ili "faresi" sa severa razvili su narocite veze sa sindikatima zlocina u Italiji. Kao uzvratnu uslugu, ovi drugi su odigrali kljucnu ulogu u krijumcarenju oruzja preko Jadrana u albanske luke Dures i Valonu. Zakljucno sa 1992. na Kosovo je uglavnom krijumcareno lako oruzje, ukljucivalo je Kalasnjikove AK-47, RPK ili PPK masinske puske, teske mitraljeze kalibra 12,7 mm, itd.

Priliv zarada od trgovine narkoticima omogucio je OVK-u da se veoma brzo razvije do snage od 30.000 ljudi. Jos skorije, OVK je uspeo da nabavi i neku sofisticiraniju opremu, ukljucujuci i protiv-vazdusne i protiv-oklopne rakete. Prema izvorima iz Beograda, deo potrebnih novcanih sredstava stigao je direktno od CIA-e "i usmeren je kroz tzv. "Vladu Kosova" sa sedistem u Zenevi, Svajcarska. Njen Vasingtonski ured unajmio je ozloglasenu firmu za odnose s javnoscu, Rader-Fin, poznatu po svojim klevetama na racun beogradske vlade." OVK je takodje nabavila i elektronsku opremu za izvidjanje sto im omogucava da preko satelita prenose ili primaju informacije o pokretima Vojske Jugoslavije od NATO-a. Za logor za obuku OVK u Albaniji tvrdi se "da najvecu paznju posvecuje obuci u rukovanju teskim naoruzanjem - raketnim bacacima i topovima srednjeg kalibra te koriscenju tenkova i oklopnih transportera kao i komunikacijama, komandovanju i kontroli". (prema izvorima jugoslovenske vlade). Ovako intenzivne isporuke oruzja vojsci kosovskih pobunjenika u punoj su saglasnosti sa geopolitickim ciljevima Zapada. Ni najmanje ne iznenadjuje "zaglusujuca tisina" medjunarodnih medija u vezi s kosovskom trgovinom drogama i oruzjem. Recima iz izvestaja za 1994. ‘Geopolitickog nadzora droge’: "krijumcarenje (droge i oruzja) se procenjuje iskljucivo na osnovu njegovih geostrateskih implikacija (…). Na Kosovu, krijumcarenje droge i oruzja raspaljuje geopoliticka strahovanja i ocekivanja"… Sudbina Kosova vec je bila brizljivo isplanirana jos pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. NATO je s mafijom stupio u perverzni "brak iz racuna". "Borci za slobodu" su dovedeni na svoja mesta, trgovina drogom je omogucila Vasingtonu i Bonu da "finansiraju kosovski sukob" sa konacnim ciljem da se Beogradske vlasti destabilizuju i da se ceo Balkan potpuno i od pocetka kolonizuje. Ishod ovoga je potpuno unistenje citave jedne zemlje. Zapadne vlade koje ucestvuju u NATO-ovim operacijama snose tesko breme odgovornosti za smrt civila, osiromasenje kako manjinskih Albanaca tako i srpskog stanovnistva i za sva iskusenja onih koji su zbog bombardovanja brutalno istrgnuti iz svojih gradova i sela na Kosovu.